SVAKODNEVNO SE PITAM JESAM LI DOBAR RODITELJ
Uvijek sam u dilemi dali nešto dobro ili ne, radim u odgoju svoga djeteta.
U eri čiste egzistencije i brige za opstanak na svim poljima, a mislim da je takvih u lijepoj našoj pozamašan broj imamo li dovoljno volje, snage, strpljenja za bilo koga, a kamoli za djecu.
Ponekad mi se čini da kad dođem s posla više bih volio da me niko ništa ne pita i da ja nikom ništa ne moram govorit. nekad je lakše najest se, pa pod izlikom ''boli me glava i umoran sam'' leć i odspavat sat dva, nego pomagati djetetu oko nečega što mu nije jasno iz gradiva. Nekad više volim da me ništa ne pita i kad je sve jasno.
Naravno to nikako nevalja.
Često u takvim situacijama posežemo za riječima, pa kak' si glup, pa ti ništa nemo'š zapamtit na nastavi, ili još gore, ona glupa nastavnica ti nije bila u stanju to objasnit, pa jel ti nemaš dopunsku iz tog predmeta i .....
Roditelji skulirajmo se i sve svoje probleme na poslu ostavljajmo na pragu pred vratima stana.
Razgovarajmo sa djecom, pomažimo im, volimo ih. Nemoj mo ih stalno gurat od sebe i biti sretni kada nas ništa ne pitaju.
šteta može biti nepopravljiva.
Nema komentara:
Objavi komentar